Према исламском веровању, људска права нису правила која се мењају у зависности од времена или власти. Ова права су свети аманети које је Створитељ даровао сваком човеку од рођења. Ислам је пре 14 векова прогласио једнакост целог човечанства и то да сви људи поседују неповредива права.
У исламу је сваки човек достојан поштовања само зато што је “човек”. Раса, језик, боја коже или друштвени статус нису основ за супериорност. Супериорност лежи искључиво у моралној врлини и свести о одговорности (таква).
“Ми смо појединце синове Адамове сигурно одликовали…” (Сура Ел-Исра, 70) “О људи! Ми смо вас од једног мушкарца и једне жене створили, и на народе и племена вас поделили да бисте се упознали. Најугледнији код Алаха је онај који Га се највише боји и ко има највишу свест о одговорности…” (Сура Ел-Хуџурат, 13)
Живот је најсветији дар који је Алах дао човеку. Одузимање живота недужном човеку изједначава се са уништењем целог човечанства.
“…Ако неко убије некога који није убио никога, или онога који на Земљи неред не чини — као да је све људе поубијао; а ако неко буде узрок да се нечији живот сачува — као да је свим људима живот сачувао…” (Сура Ел-Ма’иде, 32)
Ислам показује потпуно поштовање према слободној вољи појединца када је у питању вера. Нико не може бити присиљен да верује у неку веру или да промени своју веру.
“У веру нема присиљавања…” (Сура Ел-Бекаре, 256) “Да је Господар твој хтео, сви би они на Земљи били верници. Па зашто онда ти да присиљаваш људе да буду верници?” (Сура Јунус, 99)
Праведност је најосновнији стуб ислама. Чак ни бес или непријатељство према неком друштву или особи не могу бити оправдање за одступање од праведности. Пред законом су моћни и слаби једнаки.
“О верници! Будите чврсти ради Алаха, сведочите праведно. И нека вас мржња коју према неким људима гајите никако не наведе да неприведно поступате. Будите праведни…” (Сура Ел-Ма’иде, 8)
Имовина, посед и труд сваког појединца стечени на дозвољен (халал) начин су свети. Нико не може узурпирати туђе право нити експлоатисати туђи труд.
“Не једите имовину једни других на неправедан начин…” (Сура Ел-Бекаре, 188)
Исламски приступ људским правима има визију која ставља човека у центар универзума и има за циљ његову заштиту. Посланик Мухамед (с.а.в.) је такође сажео ове принципе у својој Опроштајној проповеди (Веда Хутбе), проглашавајући целом свету да су животи, имовина и част људи неповредиви. Ислам прихвата заштиту правде и људског достојанства не само као правну дужност, већ истовремено и као верски ибадет (чин обожавања).