У исламу, брак није само биолошка или социолошка потреба; то је света веза и чин обожавања (ибадет) изграђен на љубави, милости и Божјем (Алаховом) задовољству. Часни Куран и сунет посланика Мухамеда (с.а.в.) дефинишу ову везу и као луку у којој налазимо мир на овом свету и као мост који води ка срећи на оном свету.
“И један од доказа Његових је то што за вас, од врсте ваше, ствара жене да се уз њих смирите, и што између вас успоставља љубав и самилост. То су, заиста, поуке за људе који размишљају.” (Сура Ар-Рум, 21)
Ислам не види мушкарца и жену као ривале, већ као два бића која се међусобно надопуњују, штите и улепшавају. Праведност, поштовање и љубазност су основни у браку.
“…Оне су (ваше жене) одећа ваша, а ви сте њихова одећа…” (Сура Ел-Бекаре, 187) (Овај стих објашњава да супружници, баш као одећа, треба да покривају мане једно другог, штите једно друго од тешкоћа спољног света и буду украс једно другом.)
Ислам је доделио одређене одговорности и мушкарцу и жени како би се одржао мир у породици. Док је дужност мушкарца да зарађује за живот породице на дозвољен (халал) начин и да буде заштитник, дужност жене је да обезбеди мир и ред у дому. Међутим, најосновније правило за обе стране је “леп суживот”.
Мушкарац мора бити љубазан, пун разумевања и великодушан према својој супрузи. Ислам строго забрањује дизање руке на жену или њено понижавање.
Курански стих: “…С њима (женама) лепо живите…” (Сура Ен-Ниса, 19) Хадис: “Најбољи међу вама су они који су најбољи према својим женама. А ја сам међу вама најбољи према својој жени.” (Тирмизи)
Жена, с друге стране, поштује права свог супруга, чува част породице и приватност дома.
Хадис: “Овај свет је ужитак (пролазно добро). А најбољи ужитак овог света је честита жена.” (Муслим)
Један од најлепших резултата брачне заједнице је рађање деце. У исламу, дете је свети аманет од Алаха мајци и оцу. Одгајати их са добрим моралом је инвестиција и за друштво и за будући свет.
“…Господару наш! Подари нам у женама нашим и потомству нашем радост, и учини да будемо узори богобојазнима.” (Сура Ел-Фуркан, 74) “Ниједан отац не може свом детету оставити вредније наследство од лепог одгоја.” (Тирмизи)
У исламу је породица мали месџид (џамија), мирно уточиште. Када су узајамна љубав, поштовање, стрпљење и Алахово задовољство темељ у једном дому, тај дом постаје кутак раја на овом свету и води супружнике у вечну срећу на оном свету. Као што је наш Посланик (с.а.в.) рекао, чак и то када супружници с љубављу погледају једно друго сматра се милостињом (садаком) и чином обожавања.
