Ibadet; “poslušnost, pokornost, služenje, poniznost, obožavanje” značenje. Kao religiozni termin, to je “svesna poslušnost koja donosi nagradu i izražava poštovanje i bliskost prema Allahu.” Ibadet Allahu je vrhunac poslušnosti i poštovanja. U Kur’anu se navodi da su ljudi stvoreni da bi obožavali Allaha (Zarijjat, 51/56) i da su svi poslanici pozivali ljude na ibadet Allahu (el-Baqarah, 2/83).
U Kur’anu se pojam ibadeta koristi u značenjima kao što su tevhid (en-Nisa, 4/36), poslušnost (el-Baqarah, 2/172), dova (el-Mu’min, 40/60), pokornost (el-Fatiha, 1/5), vera i dobra dela (en-Nisa, 4/172-173), tesbih i sedžda (el-A’raf, 7/206), kao i poznavanje i razumevanje Allaha (ez-Zarijjat, 51/56). Iz ovih značenja, ibadet u širem smislu podrazumeva pridržavanje islamskih naredbi i zabrana te čuvanje Allahovih granica.
Da bi se neko delo smatralo ibadetom, osoba mora imati veru, nameru i iskrenost. Ibadet mora biti izveden radi Allahove zadovoljstva i u skladu sa Islamom.
Praktično, ibadeti se u širem smislu dele na četiri kategorije:
a) Srčani ibadeti kao što su vera, iskrenost, namera, razmišljanje, znanje, strpljenje i bogobojaznost.
b) Telesni ibadeti kao što su namaz, post, zikr i dova, kao i dobročinstvo prema roditeljima, dobra ponašanja prema ljudima i očuvanje rodbinskih veza.
c) Ibadeti sa imovinom kao što su zekat, sadaka, pomoć bližnjima i siromašnima, kao i davanje na Allahovom putu.
d) Ibadeti koji uključuju i imovinu i telo, kao što su odlazak na hadž i borba na Allahovom putu.
